SNIMAK
premijera 29.04.2002., Narodno pozorište, Beograd

“Snimak” je kreiran povodom Međunarodnog dana igre. Iako smo predvideli sudbinu ovog projekta da će se odigrati samo jedan put, odlučili smo da rizikujemo i iznedrimo četrdesetominutnu predstavu, u kojoj postoji i tekst. Snimak se može zaustaviti, vraćati, ubrzavati, usporavati, a sve je to igra vremena. Svi elementi trake, preneti na scenu u fizički teatar daju začudnost pokreta.
Tema je igra, njen proces nastajanja, sa akcentom na proces nastajanja filma. Radnja se dešava u studiju, gde reditelj ponavlja nekoliko puta scenu, baš kao što je proces ponavljanja isti za nastajanje koreografije. Glumci nemaju lica, samo figure koje ponavlaju besmisleno deo kroz minimalističku formu. Naga devojka je metafora za iskrenu energiju koju ubija sistem, proces i reditelj. Kroz  matricu nastajnja celine, akrobacijama koje igrači izvode citiraju zapravo sve akrobacije koje glumac-igrač mora da prođe u procesu. Alpinista, fotograf leti iznad njih fotografišući ih.
Na kraju šampanjac koji se pije na sceni i igra među gomilom video traka i flmskih traka. Umršeni, zarobljeni u vremenu, ostaju u živoj performativnoj slici koja preispituje umetnost.

Foto:  Nela Antonović

Autor : Nela Antonović
Kostim i mska: Anđelija Marković
Muzika: Željko Janković, električni bubnjevi uživo
Igraju: Ivana Joksimović, Aleksandar Lekić, Branko Arsović, Mina Šohaj,
Blagoje Dobrota
Glumac:  Srđan Jovanović
Organizacija i produkcija: MIMART i UBUS
Pokrovitelj:  Ministarstvo kulture i javnog informisanja Republike Srbije

 

Press: Niko od novinara nije zabeležio niti najavio celokupan projekat UBUSa, a samim tim ni “Snimak”. To smo predvideli i ostvarilo se da smo igrali ovu predstavu samo jednom. Zato sam napisala par redova: Umesto pressa!

Pozorišno događanje je stvarnost, čija je prividnost u suštini obmana. Istina nastaje, traje i izčezava baš kao i život. Pozorišno događanje koje se izvodi samo jednom. To je istina. U sadašnjosti performans izčezava u trenutku ostvarenja. Istina je u postojanju performansa. Odlika nepostojanja je postojanje  ”stvarnost, čija je prividnost u suštini obmana”. Tako je stvarnost u neprekidnoj i nepovratnoj promeni, a njena suština je obmana. Stvarnost je suština koja nastaje, traje i isčezava, baš kao pozorišno događanje.  

Nela Antonović