LUTANJE PLAVETNILOM
premijera _ 2003., Atelje 212, Beograd

Plavetnilo je vekovima uzbuđivalo i imenovano je kao: svetlost, mir,  kontemplacija, postojanost, istina, mudrost, otkrivanje, praznina, vera, večnost, atribut božansvta neba. Kada sam bila mala uzbuđivala me je pomisao da mogu da prođem kroz zid. Uvođenje tehno sistema u pozorište umesto scenografije, omogućilo je začudnost prostora i imaginaciju prolaska kroz zid.
“Lutanje plavetnilom” je sistem atrakcija, gde se prepliću fizički teatar, akrobacije u vazduhu, teatar pokreta, tehnosistem-laser, žongliranje vatrom i razne veštine, koje su sve samo sredstvo da se stigne do obale duhovnosti.

Duhovni put je uvek nudio i nudi privlačnost beskonačnosti sa jedne strane  i alternativnost života sa druge strane. Plavetnilo je strast ulazka u fenomen neverbalnog. Otkrivanje tajne je lutanje.
Predstava je posle premijere lutala od pozorišta do pozorišta u Beogradu sa željom da je što veći broj gledalaca vidi. Igrana je u Beogradskom dramskom pozorištu, SKC-u, Pozorištu na Terazijama, Kulturnom centru Studentski grad, Bitef teatru.

Foto:  Lidija Antonović

Autor projekta: Nela Antonović
Igraju:    
MIMART:Ivana Joksimović, Aleksandar Lekić,  Mina Šohaj, Nikola Vranić 
Mimart mladi: Maja Maksimović, Lidija Antonović, Mina Ribić
Gosti: Dagmar Totuškova (Češka) i Zoran Jovanović (Romski teatar)
Slobodni penjači: Milica Bezmarević, Blagoje Dobrota
Žongler vatrom: Ivana Koraksić
Štule: Nataša Savić
Break dance: Srđan Poštin
Glas: Zoran Maksić
Učesnici: Radmila Radovanović, Rade Radovanović, Stojan Milivojević, Ena Zubović
Kostimi i maske: Anđelija Marković
Autori muzike: Igor Malešević, Đorđe Miljenović
Željko Janković, električni bubanj uživo
Dizajn i operator lasera: Nenad Piperin
Produkcija: MIMART (Nela Antonović) i Atelje 212 (Svetozar Cvetković)
Pokrovitelj: Ministarstvo kulture i javnog informisanja Republike Srbije
PRO-HELVETIA, HEMOFARM koncern, “Ericsson”


“Termotehna”, “Media”-Zemun; “Tesla”.

Press: “Mimart”, 2002., časopis "POZORIŠTE", Br. 35, Novi Sad
“..Radi se o mogućoj  traansformaciji oblika sadržaja i odnosa. O transformaciji viđenja sna realnosti... Iznad plavetnila slobodni penjač povremeno preleće preko scene, dodiruje ga i ukazuje na postojanje druge strane iste realnosti, potrebe duhovnosti i intuicije”  

Olga Radonjić