11. jun 2008, Beogradski plesni centar
Čvor

Predstava ČVOR je dobila naziv po samoj reči koja ima ambivalentnu simboliku: sputava ali i sjedinjuje. Predstavlja kontinuitet, vezu, zavet, kariku, usud i neizbežnost. Odvezivanje predstavlja slobodu, spasenje i rešenje problema. Čvor se može zavezati, pritegnuti, zavezati da ne može da se odveže, lako odvezati…sve su to načini kako nastaju igračke celine u otvorenom procesu rada. Ideja o simbolici čvora, ambivalentnosti, orjentisao nas je prema aktuelnim problemima života.

 

SLEPA ULICA

Premijerno izvođenje 19.aprila 2007. u REX-u.

Projekat “Slepa ulica” ima za inicijativu da pokrene ideju o
preispitivanju novog teatra i pojimanju umetnika i šire javnosti o
inovaciji u teatru.
Inicijativa, je reč koja sama po sebi znači pokretanje nekog pitanja,
a pokretanje pitanja “Šta je umetnost?” uvek iz početka dovodi do
kritičkog stava. Skretanje pažnje javnosti o “mrtvoj umetnosti” kod nas
i u svetu i traženje novih komunikacijskih kodova predstavili smo kroz
hororsko-humorističnu priču. Sedam smrtnih grehova i sedam vrlina
projektovanih na pozorište, upleteni su u priču dramskig trougla:
progonitelj-spasitelj-žrtva, gde se neprestano prepliće i menja ovaj odnos
između izvođača, reditelja i gledaoca.

Autor:     Nela Antonović
Muzika:   Predrag Radovančević
Kostimi i maske: Anđelija Marković
Video art: Lidija Antonović i Kristina Drašković
Scenografija: Kristina Drašković

Učesnici:
PROGONITELJ/SPASITELJ: Nikola Vranić
UMETNOSTI: Predrag Radovančević, Ana Bastać, Hulia Gorosito,
Nenad Milošević/Branislav Jeremić i Lidija Antonović
VODITELJKA KROZ SLEPU ULICU: Ana Aranđelovic/Miona Petrović

Produkcija:
Teatar MIMART& REX

Projekat materijalno pomogli: Skupština Grada- SEKRETARIJAT ZA
KULTURU I SEKRETARIJAT ZA FINANSIJE.

Projekat duhovno pomogli : servis za savremeni ples STANICA,
dramaturg Saša Božić, Trening praktične drame TKH - dramaturzi:
Ivana Ivković, Iskra Gesoska, Milan Marković i Minja Bogavac i
škola „Lujo Davico“.

Izvod iz kritike:

Najnoviji projekat Teatra Mimart, Slepa ulica, bavi se preispitivnjem i raskrinkavanjem raznih oblika umetnosti sa 
akcentom na inovativnost u pozorištu. Kroz niz performativnih slika, rediteljka Nela Antonović ponekad bolnom a ponekad komičnom simbolikom pokušava
da ukaže na "smrtne grehove" u umetnosti koji nikada nisu dovoljno
eksponirani, vec "slepo" artistički implementirni u sve njihove forme i 
oblike. Šta je umetnost? 
I dokle ide njegova opravdanost i iskrenost, veliko je pitanje kom projekat Slepa Ulica, pronalazi višeznačne odgovore,
 time ostavljajući gledaoca 
da sam pronadje "pravi"(!?) put...


Milica Cerović, kritičar