9. maj 2008, Beogradski plesni centar
Čvor

Predstava ČVOR je dobila naziv po samoj reči koja ima ambivalentnu simboliku: sputava ali i sjedinjuje. Predstavlja kontinuitet, vezu, zavet, kariku, usud i neizbežnost. Odvezivanje predstavlja slobodu, spasenje i rešenje problema. Čvor se može zavezati, pritegnuti, zavezati da ne može da se odveže, lako odvezati…sve su to načini kako nastaju igračke celine u otvorenom procesu rada. Ideja o simbolici čvora, ambivalentnosti, orjentisao nas je prema aktuelnim problemima života.

 

"INSTITUT ZA PROMENU SUDBINE"
         premijera 24.04.1998., Atelje 212 , Beograd

Neliteraturni, neverbalni projekat koji pokušava da objasni i opravda “duhovni put” odabran posle konstatovanja veštačkih stvari i pojava oko nas: veštačka ljubav, veštačka živost, veštački život, veštačko raspoloženje, veštačka stvarnost, veštačke emocije, veštački, veštačka, veštačko...
"Institut za promenu sudbine" izveden je na Svetski dan igre 29.04.1998. godine u produkciji Ateljea 212. Na 33. BRAMS-u, Nela Antonović dobila je nagradu za režiju - za originalne scenske metafore i prostorno organizovanje plesnog izraza;

Autor : Nela Antonović
Izbor muzike: članovi MIMART-a
Izvodjači: Aleksandar Lekić, Ivana Joksimović, Miša Petrović, Jelena Kostić,
Nikola Vranić, Sonja Ivančević, Dragana Klipa, Lidija Antonović,
Janko Milivojević  i Milan Polimac
Kostimi: Anđelija Marković i Radmila Radovanović
Maska: Anđelija Marković
Scena i rekvizite: Nela & MIMART
Organizacija i produkcija: ATELJE 212 i MIMART

Gostovanja: INFANT / Internacionalni festival alternativnog teatra, Novi Sad, jun 1998.;
Internaionalni festival teatra "Zlatni Lav", Ljvov, Ukraina, septembar 1998.
TV ART, Direktan prenos predstave iz dvorišta ART televizije, juli 1999.

Press: "Institut za promenu pozorišta", sept. 1998., "KNJIŽEVNA REČ" br.503, Beograd

"Pitanjima promene /sebe, sopstvene priče u priči pozorišta-sveta/ bavi se Teatar pokreta MIMART u egzaktnim pokazanjima dometa svojevrsnog Instituta za promenu pozorišta. U formatu uzbudljivih ambijentalnih dešavanja uz ostvarenu suštinsku korelaciju prostornog i sadržajnog ili kamernih, "pozorišnih" predstavljanja, uspešnim sadejstvom sigurno poetički determinisanog i ličnog, potez Mimartovog Instituta zasniva se na pokušajima da se spozna, objasni, istraži mogućnost opstajanja sopstvenog /duhovnog/ puta u odbrani od veštačkih stvari, veštačkog života u veštačkom svetu / i pozorištu/..." Zoran Popović